Foto: PickPik
Sutradan je uradjena magnetna rezonanca mozga koja je pokazala isti nalaz, kao i da nema drugih promena na mozgu. Neurohirurg je samo rekao da to nije ništa i da nema razloga za brigu. Zakazao je kontrolu za godinu dana. Želela bih detaljnije da mi objasnite o čmu se radi.
Ciste su šupljine ispunjene tečnim sadržajem. Arahnoidea je jedna od moždanih opni. Arahnoidalne ciste su, dakle, neka vrsta šupljina u mozgu, ili, kako to roditelji u prvi mah zamisle – „rupe u glavi”. Paniku je svakako teško izbeći, pa zato krenimo od početka…
- Šta je centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem čine mozak ( cerebrum ) i kičmena moždina ( medulla spinalis ). Mozak je smešten u lobanjskoj duplji, a kičmena moždina u kičmenom kanalu, dakle u „koštanom oklopu”, koji ih štiti od spoljnjih, pre svega mehaničkih, uticaja. Između mozga i njegovog oklopa nalaze se 3 membrane koje se nazivaju moždanice ( meninge ): meka moždanica ( pia mater ), arahnoidea ( arachnoid mater ) i tvrda moždanica ( dura mater ). Sačinjene su od vezivnog tkiva i imaju zaštitnu ulogu.
- Čemu služe moždane ovojnice
Meka moždanica je tanka membrana bogata krvnim sudovima, koja je priljubljena uz mozak i kičmenu moždinu. Arahnoidea se nalazi između meke i tvrde moždanice, ona je takođe tanka, ali ne sadrži krvne sudove. Tvrda moždanica je debela membrana sačinjena od gustog vezivnog tkiva, čiji unutrašnji „sloj” naleže na moždanice, a spoljašnji oblaže kosti lobanje.
Između moždanica se nalaze meningealni prostori: subarahnoidalni prostor ( nalazi se između meke moždanice i arahnoidee, sadrži likvor, tj.cerebrospinalnu tečnost ), subduralni prostor ( između tvrde moždanice i arahnoidee ) i epiduralni prostor ( u predelu kičmene moždine sadrži masno tkivo, limfne sudove i venske spletove, pogodan je za primenu lokalne, „epiduralne” anestezije ).
Osim navedenih prostora, u mozgu se nalaze 4 „šupljine”, tzv. moždane komore, koje su ispunjene likvorom: dve bočne komore, treća i četvrta moždana komora. Komore su sistemom otvora i kanala povezane međusobno i sa subarahnoidalnim prostorom, što omogućava cirkulaciju, tj. „kruženje” likvora.
- A šta je likvor – moždana tečnost?
Likvor, tj. cerebrospinalna tečnost, se neprekidno stvara u moždanim komorama, zatim cirkuliše kroz komore u subarahnoidalni prostor, gde se resorbuje u krvne sudove. Na taj način se količina likvora održava na istom nivou. Uloga likvora je da štiti mozak i kičmenu moždinu ublažavajući uticaj mehaničkih sila, transport hormona i uklanjanje štetnih produkata metabolizma.
- Zašto se stvaraju arahnoidalne ciste
Arahnoidalne ciste su „šupljine” u mozgu ispunjene tečnošću, najčešće likvorom, koje nisu povezane sa moždanim komorama, nego samo sa arahnoideom. Radi se o urođenim, tzv. razvojnim anomalijama, mada se mogu javiti i kasnije u životu, najčešće kao posledica zapaljenja moždanica (meningitisa), tumora, krvarenja, ili nekih hirurških intervencija. Najčešće se nalaze u srednjoj lobanjskoj jami (50-60%), češće sa leve strane i češće kod osoba muškog pola. Arahnoidalne ciste se mogu javiti i u kičmenom kanalu, obično u grudnom predelu, i to u subduralnom ili epiduralnom prostoru, i tada se teško postavlja dijagnoza, jer su simptomi nespecifični, pa se ponekad slučajno otkriju u sklopu drugih ispitivanja.
Ako se simptomi jave, to obično bude u periodu ranog detinjstva, a njihova priroda zavisi od lokalizacije ciste. Tipično se javlja glavobolja, mučnina, povraćanje, konvulzije, dok se fokalni neurološki znaci retko javljaju. Moguća je pojava hidrocefalusa ( „vodena glava” ), ako cista pritiska kanale ili otvore između moždanih komora, i sprečava cirkulaciju likvora. Mogu se javiti i neki hormonski poremećaji, kao npr. prerani pubertet.