Foto: Flickr
Ono što prati otvaranje škola je visok nivo opreza i određena pravila koja će đaci i nastavnici morati da poštuju. Staza koja vodi kroz dvorište do škole obeležena je linijama koje su na dva metra udaljenosti kako bi đaci držali distancu prilikom ulaska u školu. Stolovi u učionicama su na dva metra rastojanja, a u svakoj učionici nalazi se pribor za pranje i dezinfekciju ruku. Ovo su neke od mera koje se mogu videti na fotografijama iz danskih škola koje kruže internetom. Deo roditelja veoma je zabrinut što deca moraju u klupe i smatraju da njihova deca ne treba da budu “pokusni kunići”. Ti roditelji imaju mogućnost da odaberu “školovanje kod kuće” ali u tom slučaju ne mogu da očekuju podršku obrazovnog sistema u tom procesu. S druge strane, oni koji spadaju u rizičnu grupu ili oni koji žive s nekim ko spada u rizičnu grupu moći će da nastave sa učenjem na daljinu. S druge strane, mnogo je nastavnika i roditelja koji se brinu što im deca, školujući se na daljinu, “zaostaju u akademskom smislu”. Uz to, postoji i drugi problem o kom se daleko manje govori, a to su društveno-emotivne posledice koje na decu ostavlja izolacija. Deca su društvena bića i veliki deo učenja dolazi upravo od interakcije sa drugarima i nastavnicima. Na sve to, škola je i rutina, koja je za decu vrlo važan deo odrastanja. Kada će ostali otvoriti škole? Povratak normalnom ritmu života pitanje je ravnoteže između rizika i benefita vraćanja u redovne tokove. Svi se, naravno, plaše drugog talasa pa su zato sve oči uprte upravo u Dansku i druge zemlje koje su odmakle u procesu oporavka. Ovo su neke mere opreza koje je Danska uvela prilikom povratka u klupe: