Foto: Donnieray
● Moje dete ima šum na srcu. Da li je bolesno?
Na sreću, najčešće nije tako. Smatra se, naime, da više od 50 odsto zdrave dece ima šum na srcu. Pošto se ovakav šum sreće kod, inače, zdravog srca – on se naziva funkcionalni ili fiziološki šum (u žargonu se često naziva i šum zdravog srca). Najčešće se otkrije tokom infekcije (bilo kog porekla) praćene povišenom temperaturom.
Ovakvi šumovi imaju specifične zvučne karakteristike, koje ih odvajaju od šumova kod bolesnog srca (takozvanih organskih šumova). Iskusan pedijatar je sposoban da napravi razliku između fiziološkog i organskog šuma na srcu, pa najčešće ne saopštava odmah roditeljima da njihovo dete ima šum. Obično sačeka da prođe infekcija, pa uporedi kvalitet i jačinu šuma. Ako je slabiji ili je nestao, sasvim je sigurno da se radi o fiziološkom šumu. Ali, ako je šum istog intenziteta, upućuje mališana kod dečjeg kardiologa. Upravo je promenljivost osnovna karakteristika funkcionalnog šuma, za razliku od šuma kod bolesnog srca – koji je, uglavnom, mnogo jači i ne menja se značajnije tokom vremena.
● Da li moram HITNO da odvedem dete kod dečjeg kardiologa?
Kada saznaju da njihovo dete ima šum na srcu, roditelji ne bi trebalo da paniče. Jer, od 1000 dece sa šumom, samo tri-četiri mališana zaista ima neko oboljenje srca. Da bi se u potpunosti isključilo postojanje srčane mane (najčešće urođene), potrebno je da se roditelji konsultuju sa dečjim kardiologom. Taj pregled nije hitan, naročito ukoliko dete nema nikakvih tegoba. Ovo se posebno odnosi na decu uzrasta preko dve godine. Naime, sve teške urođene srčane mane se, po pravilu, ispoljavaju u prvim danima ili mesecima života. Zbog toga je veoma mala verovatnoća da dete, kome su lekari prvi put otkrili šum sa sedam ili 11 godina, ima tešku srčanu manu.